Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Upravljanje javnim finansijama". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SADRŽAJ:

UVOD

Javne finansije proučavaju aktivnost države na prikupljanju javnih prihoda i izvršenju javnih rashoda, kao i uticaj tih aktivnosti na alokaciju resursa, makroekonomsku stabilnost, raspodelu dohodaka i privredni rast.

Javne finansije i shvatanje uloge države u društvu:

Organski

Mehanički

Savremene privrede su mešovite uz dominaciju privatnog sektora.

Uloga države u savremenoj privredi se ogleda u sledećem:

Regulator- definiše pravila i obezbeđuje njihovo sprovođenje,

Preraspodela dohodaka kroz javne finansije,

Proizvodnja roba i usluga,

Nabavke roba i usluga,

Subvencionisanje privatne proizvodnje.

NAUKA O JAVNIM FINANSIJAMA

U okviru makrofinansija se izučavaju ekonomske i finansijske kategorije koje su vezane za društvo i proces reprodukcije u celini. Tu se izučavaju posebne oblasti, i to:

monetarne finansije

javne, odnosno društvene finansije

bankarstvo

međunarodne finansije i

osiguranje.

U oblasti monetarnih finansija, izučavaju se pitanja u vezi sa novcem, kao što su: emisija novca, regulisanje količine novca u opticaju, uticaj novca na proces reprodukcije i stabilnost privrede, stabilnost novca, kao i sva druga pitanja koja su vezana za novac. Pored novca, proučavaju se i krediti i njihov uticaj na proces reprodukcije i stabilnost uopšte.

Monetarno-kreditna politika predstavlja skup načela, pravila, kriterijuma i stavova u regulisanju kreditnih odnosa, izvora kredita, nosilaca kredita, korisnika kredita, uslova kreditiranja i sl. Za razliku od monetarno-kreditne politike, monetarno-kreditni sistem je skup propisa, mera, instrumenata i institucija kojima se kreiraju monetarno-kreditni tokovi u društvenoj reprodukciji. U okviru finansija, pre svega monetarnih finansija, posebno se prati i proučava bankarstvo kao kreditno-monetarna institucija, jer je usko povezano sa njima.

Osiguranje, sa razvojem društva, predstavlja sve značajniju finansijsku instituciju koja, kao i bankarstvo, ulazi u okvire monetarnih finansija. Pored toga, osiguranje ima i svojih specifičnosti, pa se zbog toga njegova problematika posebno proučava.

Drugi deo finansija obuhvata, pored monetarnih, javne ili državne, odnosno društvene finansije – jednu od najvećih i najvažnijih oblasti koje proučava ova naučna disciplina. U ovom delu finansija izučava se oblast javnih prihoda i rashoda, tj. finansiranje opšte i zajedničke potrošnje.

Pojam državne finansije proistekao je iz funkcije države, koja u vidu poreza, doprinosa, taksi, carina i drugih instrumenata ubire javne prihode i od njih finansira potrebe državne administracije, vojske i vanprivrednih delatnosti, kao što su obrazovanje, nauka, kultura, zdravstvo, objekti infrastrukture, proizvodni kapaciteti i dr. Vremenom su prihodi i rashodi koji su u nadležnosti države sve više postajali javni, pa je tako i sam izraz državne finansije zamenjen izrazom javne finansije, koji se danas više upotrebljava.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]